Vazdušne puške za lov i rekreaciju
Vazdušne puške za lov i rekreaciju su vrsta oružja koja ispaljuje dijabole uz pomoć vazduha sabijenog oprugom. To je i glavna razlika izmedju vazdušnog i vatrenog oružja koje ispaljuje projektile koristeći energiju stvorenu sagorevanjem zapaljivih goriva, odnosno baruta.
U današnje vreme vazdušne puške su široko rasprostranjene. Srećemo ih na vašarima, kao vid zabave gde se za pogođenu metu dobija simbolična nagrada. Nekim ljudima su hobi, dok lovci često na njima vežbaju svoju veštinu gađanja. Čine i sportsku disciplinu koja je prisutna i na Olimpijskim igrama.
Kada su se pojavile vazdušne puške?
Verovali ili ne, nacrt za oružje koje će raditi koristeći pritisak vazduha napravio je još u 3. veku pre Nove ere Ktesbias Drugi u Egiptu. Ipak, prva verzija vazdušne puške pojavila se 1560. godine zahvaljujući Hansu Lobsingeru. Danski izumitelj je ubrzo napravio nove modele, od kojih se jedan čuva u Kraljevskom muzeju u Stokholmu.
U početku, vazdušne puške su korišćene za lov na krupnu divljač, jelene i divlje svinje. Punile su se pomoću pumpe za punjenje rezervoara za vazduh, a meci su dostizali brzinu od 200 do 300 m/s. Ovakav dizajn donosio je brojne prednosti, čak i u pogledu tadašnjeg vatrenog oružja. Naime, vazdušne puške mogle su da se koriste i po vlažnom vremenu i kiši, što nije bio slučaj sa musketama koje su koristile šibicu i kremen. Takođe, bile su tiše i nisu ostavljale blic i dim pri ispaljivanju.
Upravo zbog ovih karakteristika u 18. veku našle su se kao vojničko oružje. Najpoznatiji model bila je Windbüchse što u bukvalnom prevodu sa nemačkog znači „puška za vetar“. Konstruisao ju je časovničar, mehaničar i oružar Bartholomäus Girandoni, te se često naziva i Girandonijeva vazdušna puška.
Ova vazdušna puška bila je duga 1,2 m i teška 4,5 kg. Kalibar je bio 13 mm i imala je cilindričnu bocu sa gasom pod pritiskom koja se mogla veoma lako zameniti novom. Hitac je mogao da probije drvenu ploču debljine 25 mm na udaljenosti od 76,2 m, što je efekat otprilike jednak modernom pištolju kalibra 9×19 mm
Windbüchse puška predstavljala je osnovu za nastanak današnjih modela.
Tipovi vazdušnih pušaka
U osnovi, vazdušne puške se dele u 2 grupe – puške sa oprugom (spring air gun) i puške sa komprimovanim vazduhom (PCP).
Puške sa oprugom, kao što im naziv kaže, poseduju oprugu tako da nakon ispaljivanja omogućava da se presavije i otvori kako bi se stavila nova dijabola. Za razliku od njih, puške sa komprimovanim vazduhom imaju bocu sa vazduhom pod velikim pritiskom i šaržere sa više dijabola, te je za sledeći hitac dovoljno samo repetirati. Međutim, za njihovu upotrebu morate imati i posebnu pumpu za ručno punjenje boce sa vazduhom. Zbog složenog dizajna, kvarovi su veći. Samim tim je i održavanje skuplje. Imajući ovo u vidu ne čudi što su puške sa oprugom u široj upotrebi.
Koju municiju koriste vazdušne puške?
Vazdušne puške koriste tzv. dijabole kao municiju. Mogu se upotrebljavati i BB kuglice, tj. specijalne metalne kuglice, kalibra 4.5 mm. U ređim slučajevima koriste se Minié ball, koja predstavlja vrstu šupljeg metka ili projektili koji imaju stabilizatore za ispaljivanje strelica.
Zavisno od brzine projektila, vazdušne puške se svrstavaju u C ili D kategoriju. C kategoriju čine one čiji projektili imaju brzinu preko 200 m/s ili su kalibra većeg od 4,5mm. Zato je neophodno da njihovo vlasništvo bude prijavljeno nadležnom policijskom organu. Dok modeli iz D kategorije ne zahtevaju prijavu, a možete ih kupiti samo uz ličnu kartu.
Vazdušne puške, kao i vazdušne pištolje i dijabole i kuglice za njih, možete pronaći u bogatoj ponudi army shop-a Urban Dart.