Dvogledi su optički instrumenti koji se koriste za posmatranje udaljenih objekata. Sastoje se iz 2 identična teleskopa koji su postavljeni jedan do drugog i poravnati na tačku u istom pravcu kako bi omogućili jasan vid posmatraču.
Binokulari, kako se još nazivaju, imaju široku primenu. Sastavni su deo taktičke opreme, te se sreću u vojnim i policijskim snagama. Takođe, čine kamp opremu koju koriste ne samo planinari, već svi koji žele da uživaju u nepreglednim predelima prirode i životinja, naročito onih koji posmatraju ptice. Obavezni su instrument lovaca, ali i pojedinih sportista.
Kada su se pojavili dvogledi?
Iako mnogi ljudi misle da su dvogledi moderni izum, zapravo, oni imaju dugu istoriju. Verovali ili ne, ideja o korišćenju staklenih sočiva za posmatranje predmeta potiče od starih Egipćana. Značajan pomak u razvoju dogodio se u 10. veku kada je arapski matematičar Ibn-al-Haytham u svom radu dao opis i primere staklenog sočiva koje je imalo zadatak da uveća posmatrane predmete.
Ipak, tek u 17. veku stvoreni su uslovi za razvoj dvogleda, kada je 1609. godine Galileo Galilei konstruisao teleskop. Dve godine kasnije i Johannes je predstavio svoju verziju. Na osnovu njihovih izuma u 19. veku nastali su prvi dvogledi. Za otkriće zaslužan je Johann Friedrich Voigtlander, koji je koristeći 2 teleskopa stvorio prvi binokularni teleskop. Ovaj dvogled je, poput Galileijovog teleskopa, imao konveksno sočivo za objektiv i konkavno za okular.
S obzirom da je Voigtlanderov dvogled imao usko vidno polje i malo uvećanje počela je izrada modela na osnovu Kepplerovog teleskopa koji je imao konveksno sočivo kao obrnuti okular. Međutim, ovi dvogledi davali su obrnutu sliku.
Da bi otklonio nedostatke italijanski naučnik Ignazio Porro je 1854. godine upotrebio sistem prizmi koje su bile postavljene pod uglom od 90 stepeni jedna prema drugoj. Ovakvo pozicioniranje delovalo je kao reflektujuće ogledalo tako da je okretalo putanju svetlosti, te je kao rezultat dobijena uspravna slika.
Vrste dvogleda
Zavisno od namene, dvogledi su podeljeni u grupe.
Dvogledi opšte namene, baš kao što im naziv kaže, imaju najširu primenu. Obično dolaze sa porro ili krovnim prizmama. Pokazuju odlične performanse kako u toku dana, tako i pri uslovima smanjene vidljivosti. Ipak, za noćno posmatranje preporučuju se posebni modeli koji sakupljaju najveću moguću količinu svetlosti omogućavajući dobar prikaz u sumrak ili noću.
Dvoglede za posmatranje ptica karakateriše izuzetna oštrina, dugačak otklon od oka i bliski fokus tako da verno prenose sliku, do najsitnijih detalja. Dok verzije za posmatranje na vodi nemaju veliki opseg uvećanja, jer to nije preporučljivo na kopnu. Većeg su objektiva i vodootporni.
Posebnu grupu čine pozorišni dvogledi. U pitanju se manje, kompaktne verzije elegantnog dizajna sa širokim vidnim poljem.
Kako izabrati dvogled?
Danas na tržištu postoje različiti modeli dvogleda, te je važno pri izboru obratiti pažnju na određene karakteristike.
Uvećanje pokazuje koliko je instrument sposoban da uveća posmatrani objekat. Ono utiče na osvetljenost slike, odnosno što je manje uvećanje dvogleda, slika će biti svetlija. Druga važna osobina jeste prečnik objektiva. Izražen je u milimetrima i određuje sposobnost dvogleda da sakuplja svetlost. Pri čemu veći prečnik daje svetliju i jasniju sliku.
Vidno polje predstavlja područje vidljivo dvogledom. Ono je povezano sa uvećanjem tako da što je veće uvećanje, to je manje vidno polje.
Odstojanje od oka se odnosi na udaljenost između oka i dvogleda koje obezbeđuje udobno vidno polje. Veće odstojanje od oka smanjuje zamor očiju, te su ovi dvogledi idealni za osobe koje nose naočare.
Pri izboru vodite računa i o minimalnoj žižnoj daljini. To je udaljenost između dvogleda i najbližeg objekta koji se može fokusirati uz održavanje kvalitetnog prikaza.
Različite vrste dvogleda možete pronaći u bogatoj ponudi army shop-a Urban Dart. Ovde vas čeka i druga taktička oprema, uključujući baterijske lampe, Victorinox alate i kombinovane noževe, upaljače…
